The personal experience of a Couple from Serbia

Od godina neizvesnosti do naše bebe – naš put do roditeljstva uz New Life

Naša priča o roditeljstvu počela je pre četiri godine, sa jednom sasvim jednostavnom željom – da dobijemo bebu.

Bili smo mladi, zaljubljeni i verovali smo da će trudnoća doći prirodno, baš kao što se to dešavalo mnogim našim prijateljima. Meseci su prolazili, a mi smo svaki put pronalazili novi razlog da verujemo da će sledeći biti baš naš. Nismo ni slutili koliko će taj put biti dug, neizvestan i emotivno zahtevan.

Nakon brojnih pregleda i gotovo godinu dana praćenja ovulacije, saznali smo da je moja ovarijalna rezerva značajno smanjena. AMH je iznosio svega 0,78, a kasnije je pao na 0,17. Odjednom, nešto što smo do tada podrazumevali postalo je naša najveća životna neizvesnost.

Usledili su meseci lečenja u Srbiji, dve neuspešne inseminacije, hormonske stimulacije, aspiracija bez dobijene jajne ćelije i jedan transfer trodnevnog embriona koji, nažalost, nije doveo do trudnoće.

Ipak, možda najteži deo nisu bili sami medicinski postupci, već osećaj da smo kroz sve to prolazili gotovo sami. Nedostajali su nam razgovor, razumevanje, odgovori na pitanja i, iznad svega, neko ko će nas posmatrati kao dvoje ljudi sa ogromnom željom da postanu roditelji, a ne samo kao još jedan medicinski slučaj.

Svaki novi neuspeh odnosio je deo naše nade. Bilo je mnogo suza, neprospavanih noći i trenutaka u kojima smo se pitali koliko još možemo da izdržimo.

A onda smo, zahvaljujući savetovalištu „Šansa za roditeljstvo“, prvi put ozbiljno počeli da razmišljamo o vantelesnoj oplodnji sa doniranim jajnim ćelijama.

Ta odluka nije došla preko noći. Bilo je potrebno da prihvatimo da put do naše bebe možda neće izgledati onako kako smo ga prvobitno zamišljali. Ali u jednom trenutku shvatili smo nešto veoma važno: naš cilj nikada nije bio da po svaku cenu dobijemo moju jajnu ćeliju. Naš cilj je bio da postanemo roditelji.

I tada je počelo jedno potpuno novo poglavlje.

Kontaktirali smo kliniku New Life u Solunu i već od prvog razgovora osetili ogromnu razliku.

Naša koordinatorka Tijana Šimpraga dočekala nas je sa neverovatnom toplinom, strpljenjem i razumevanjem. Odgovarala je na svako naše pitanje, koliko god ono bilo veliko, malo ili ponovljeno. Prvi put posle dugo vremena imali smo osećaj da nas neko zaista čuje.

Ubrzo smo upoznali i doktora Athanasiosa Pantelisa, najpre putem online konsultacija. Njegov osmeh, vedrina, humor i način na koji nam je objašnjavao mogućnosti lečenja učinili su da trudnoća odjednom prestane da deluje kao nešto nedostižno.

Nije nam obećavao čuda. Umesto toga, jasno nam je pokazao da postoji realan put kojim možemo da krenemo.

Početkom marta otputovali smo u Solun i upoznali ih uživo. Taj susret zauvek ćemo pamtiti. Umesto hladne medicinske atmosfere na koju smo navikli, dočekali su nas ljudi uz koje smo se osećali gotovo kao među prijateljima. Ljudi koji su bili izuzetno stručni, ali istovremeno srdačni, nasmejani i iskreno posvećeni nama.

Već tada smo znali – pronašli smo svoju kliniku.

Odlučili smo se za program sa doniranim jajnim ćelijama i garancijom četiri blastociste. Bilo nam je važno da, osim šanse za prvu bebu, imamo mogućnost da jednog dana pokušamo da dobijemo i drugo dete.

Nažalost, prvi pokušaj sa doniranim jajnim ćelijama nije doveo do razvoja nijedne blastociste. Iako smo iza sebe već imali mnogo razočaranja, ova vest nas je ponovo pogodila.

Ali ovog puta postojala je jedna ogromna razlika.

Nismo bili sami.

Tijana, doktor Pantelis i embriolozi klinike bili su uz nas, objašnjavali nam šta se dogodilo, odgovarali na pitanja i pomogli nam da nastavimo dalje sa poverenjem.

Ubrzo je pronađena nova donorka, a zatim je stigla vest kojoj se nismo usuđivali ni da se nadamo – umesto četiri garantovane blastociste, dobili smo čak sedam!

Posle toliko godina neizvesnosti, konačno smo imali osećaj da smo zaista blizu naše bebe.

U septembru smo ponovo otputovali u Solun, ovog puta na naš prvi embrio transfer sa doniranom jajnom ćelijom.

I danas se sa osmehom sećamo tog dana. Poznata lica, srdačan doček, Tijana, doktor Pantelis, embriolozi i medicinske sestre – svi su doprineli tome da se osećamo sigurno, opušteno i spokojno.

Transferovana je jedna blastocista petog dana razvoja.

Vratili smo se u Beograd i počelo je iščekivanje.

Devet dana kasnije uradili smo beta hCG test.

Bila sam trudna.

Uspeli smo iz prvog embrio transfera!

Teško je opisati šta smo osetili u tom trenutku. Posle četiri godine pokušavanja, neuspeha, strahova i neizvesnosti, konačno smo dočekali vest koju smo toliko dugo želeli.

Danas sam u trećem mesecu trudnoće. Svaki ultrazvuk za nas je mali praznik. Gledamo našu bebu kako raste, kako se formiraju njene ručice i nožice, kako se pomera. A kada vidimo njeno malo srce kako kuca, sve kroz šta smo prošli dobija potpuno novo značenje.

Još uvek nam ponekad deluje nestvarno da se ovo zaista dešava nama.

Kada danas pogledamo unazad, znamo da je odluka o doniranim jajnim ćelijama bila jedna od najvažnijih i najboljih koje smo zajedno doneli.

Mogli smo nastaviti da pokušavamo sa mojim jajnim ćelijama, možda još mesecima, možda godinama, bez izvesnosti da ćemo uspeti. Ali pitanje je koliko bismo emotivne snage imali za još toliko razočaranja.

Umesto toga, odlučili smo da prihvatimo drugačiji put do roditeljstva.

I taj put nas je doveo do naše bebe.

Klinici New Life dugujemo ogromnu zahvalnost. Posebno našoj divnoj Tijani, koja je bila dostupna čak i u večernjim satima i vikendom, uvek spremna da pomogne, umiri nas ili odgovori na još jedno pitanje.

A doktoru Pantelisu zahvalni smo ne samo na stručnosti, već i na nečemu što se ne može naučiti iz medicinskih knjiga – na njegovoj ljudskosti, toplini, humoru i neverovatnoj sposobnosti da pacijentima vrati osmeh čak i onda kada im je najteže.

Za nas New Life nije samo klinika u kojoj smo ostvarili trudnoću. To je mesto na kojem smo ponovo počeli da verujemo da ćemo postati roditelji.

Danas u klinici čeka još šest naših zamrznutih embriona. I ko zna, možda ćemo se jednog dana ponovo vratiti u Solun, ovog puta po brata ili sestru naše bebe.

A svima koji se trenutno nalaze tamo gde smo mi nekada bili, koji prolaze kroz neuspehe, strahove i teške odluke, želeli bismo da poručimo:

Ne postoji samo jedan put do roditeljstva. Ponekad je potrebno promeniti put da biste stigli tamo gde ste oduvek želeli.

Ako razmišljate o lečenju u klinici New Life, iz našeg iskustva možemo da kažemo da ćete tamo pronaći ne samo izuzetne stručnjake već i ljude koji razumeju koliko je ova borba lična, osetljiva i važna.

Mi smo tamo pronašli mnogo više od medicinske pomoći.

Pronašli smo nadu, poverenje i, na kraju, našu najveću sreću. ❤️