Mogu li imunološki poremećaji dovesti do neplodnosti ili pobačaja?

Autoimune bolesti

Autoimuna bolest uzrokuje da Vaš imuni sistem napada Vaše telo. Imuni sistem nas štiti od klica kao što su virusi i bakterije. Vaš imuni sistem obično može uočiti razliku između Vaših ćelija i stranih ćelija. Kod autoimune bolesti telo pogrešno percepira i smatra da je sve, od kože do zglobova, strano. U tom slučaju se oslobađaju proteini kako bi napali zdrave ćelije. Određene autoimune bolesti poput dijabetesa tipa 1 napadaju samo jedan organ, pankreas. Druge autoimune bolesti kao što je (SLE) sistemski eritematozni lupus utiču na cijelo tijelo. Postoji preko osamdeset ozbiljnih hroničnih bolesti koje pogađaju gotovo svaki organ. Otprilike 75 posto svih autoimunih bolesti javlja se kod žena. To se najčešće dešava u reproduktivnoj dobi.

Autoimune bolesti mogu uticati na vaša vezivna tkiva. To su tkiva koja drže vaše organe na mestu. Autoimuna bolest takođe može uticati na vaše mišiće, gastrointestinalni trakt, nerve i na endokrini sistem. Najčešće autoimune bolesti su multipla skleroza, reumatoidni artritis i Hashimotov tireoiditis. Karakteristika autoimune bolesti je oštećenje tkiva. Ovo oštećenje je uzrokovano T ćelijama i antitelima imunog sistema. Svaka autoimuna bolest ima neke implikacije u vezi sa akušerstvom i plodnošću. Najraniji simptomi većine autoimunih bolesti su:

• Crvenilo i oticanje
• Poteškoće sa koncentracijom
• Gubitak kose
• Umor
• Niska temperatura
• Trnci i utrnulost u stopalima i rukama
• Bolovi u mišićima
• Osip

Svaka autoimuna bolest ima jedinstvene simptome. Dobar primer je dijabetes tipa 1. Može dovesti do umora, gubitka težine i ekstremne žeđi. Simptomi inlamatorne bolesti crjeva (IBD) su dijareja, nadimanje i bol u stomaku. Neke bolesti kao što su reumatoidni artritis ili psorijaza imaju povremene simptome. Vremenski period kada simptomi ne postoje naziva se remisija.

Rizici plodnosti i pobačaja

Autoimuna bolest ima potencijalni utitcaj na reprodukciju, kada je reč o plodnosti i trudnoći. U prošlosti je ženama sa specifičnim autoimunim bolestima savetovano da izbjegavaju trudnoću. Sada postoji specijalizovana nega i tretmani dostupni za žene sa autoimunim bolestima koje su trudne ili pokušavaju da imaju dete. Stopa trudnoće kod nas je visoka. Nudimo besplatne medicinske konsultacije ukoliko ste
zainteresovani. Napravljeni su su značajni koraci u poboljšanju tretmana, i za majku i za njenu bebu. Potrebna su dva tretmana, a prvi je potpomognuta oplodnja. Drugi se odnosi na to da se spreči pobačaj nakon ostvarivanja trudnoće. Ovakve trudnoće se smatraju visokorizičnim uprkos svim medicinskim napretcima. Žena sa autoimunom bolešću može definitivno može planirati trudnoću tokom perioda remisije. Ipak, postoji rizik od pobačaja tokom prvog trimestra.

Dodatni rizici uključuju nisku porođajnu težinu bebe, porođaj carskim rezom i intrauterino ograničenje rasta ploda. Pojava autoimune bolesti može biti uzrokovana okolinom ili genetikom. Aktivira se adaptivni imunološki odgovor, što rezultira upalom i oštećenjem tkiva bez rasta tumora, izlaganja toksinima ili infekcije. Mali procenat stanovništva je pogođen autoimunim oboljenjima. Procena je da između 7,6 i 9,4 % žena sa autoimunim bolestima imaju 80 % stope pobačaja u roku od dvanaest nedelja nakon što su zatrudnele. Pobačaji kod žena mlađih od 35 godina su otprilike 10%. Ovaj broj se povećava na 45%za žene starije od četrdeset godina. Ove brojke se značajno smanjuju adekvatnim tretmanima i terapijom. Proučavane su organske specifične i sistematske autoimune bolesti kako bi se analizirale implikacije lečenja.

Studije o Autoimunim bolestima

Studija je uključivala pet akušerskih pacijenata sa pet različitih autoimunih stanja.
Rezultati svakog slučaja su:

• Slučaj 1:Pacijentkinja 28 godina sa sistemskim eritematoznim lupusom. Terapija lekovima acetilsalicilne kiseline, prednizolona i hidroksihlorokina doveli su do remisije. Pobačaj se dogodio u sedmoj nedelji bez tromboze.
• Slučaj 2: Pacijentkinja 44 godine, sa porođajem u 33. nedelji, dva kasna pobačaja i više trombotičnih incidenata. Dijagnoza je antifosfolipidni sindrom zbog akutnog infarkta miokarda.
• Slučaj 3: Pacijentkinja 31 godine, lečena tri godine azatioprinom što je dovelo do potpune remisije. Nakon ukidanja azatioprina, zatrudnela je i rodila zdravu bebu.
• Slučaj 4: Pacijentkinja 38 godina kod koje se razvio Behcetov sindrom. Bolest se pogoršala nakon porođaja.
• Slučaj 5: Pacijentkinja 36 godina dijagnostifikovan autoimuni tiroiditis tokom prve trudnoće. Njenu funkciju štitne žlezde bilo je teško kontrolisati. Prvi pobačaj je bio u prvom tromesečju. Došlo je do drugog pobačaja uprkos regresiji antitela i kliničkoj stabilnosti.